U srdačnom razgovoru, August Habijanec, kojeg je prvog delegacija posjetila, prisjetio se prijašnjih godina: „Supruga je radila, a ja sam moral delati na gruntu, skuhati obed i brinuti za decu, Ništ nije bilo teške, uz sve obaveze doma našle se i vremena za svirku i pjesmu. Znate, tak smo znali zapopevati da se čulo i na Brdo. Denes je se to nekak drugač, ljudi su nezadovoljni makar imaju puno več neg smo mi imeli“ ispričao je August.
Bara Hlevnjak jedna je od samo dvije devedeset godišnjakinje, živi s obitelji u Lužanu. Razveselila se ponovnom susretu: „Niste pozabili na me, Bog vam plati, lijepe je to od vas. Gda je čovek mlajši i gda more delati, se je nekak drugač. Još kak dete delala sam težačke posle da bi zaradila kaj smo mogli preživeti. Jemput su me otpelali v susedno selo pak sam se zgubila kad sam trebala doma iti, a sad pa već ne morem“, požalila se 9…..godišnja Bara.
Najstarija mještanka je Klara Artić. Sa svojih 97 godina života dane provodi čitajući molitvenik i novine; za to joj nisu potrebne naočale, samo nek su malo veća slova. Prisjećajući se prijašnjih godina naglo joj se promijeni raspoloženje: „Znate, ja sam z devedest let još mogla delati na gruntu, a sad već ne mrem , no kaj da velim; si su mi dobri i želela bih doživjeti 100 let“, otkrila nam je Klara.
Ove godine klubu 90+ pridružio se i Viktor Malogorski koji u listopadu navršava 90 godina. Posjet ga je posebno razveselio. Iako je imao težih zdravstvenih problema, othrvao se bolesti: „Znate, človek treba imati volje, mora se kretati i umjereno živeti. Kad si bolestan, nije lijepo živjeti, ali kaj se more, pomaže mi supruga Bara koja se brine za me i tak nekak dani prolaze“ ispričao je Viktor.
Na pragu kuće delegaciju je dočekao Ivan Osredečki kojemu je 91 godina. „Tak je lijepe vrijeme i sunce svijetli, znate ja bi najrajše da morem još nekaj delati, ali već nejde, sad mi preostaje da molim Boga i srečen sem gda morem f nedelju k svojemu Ivaneku f cirkvu na mešu. Kad sam bil mlajši, pune sem delal, ali sad nejde pa kak i bi, kad mi se sin koji ima 60 let požali da nemre, a ja još imam 31 plus“, tješi se Ivan.
Na kraju obilaska delegacija je posjetila i Josipa Galovića koji se ove godine također priključio obitelji devedeset godišnjaka. Iako teže čuje, rado je popričao sa svojim gostima pa nam je i on odao da bi bilo lijepo doživjeti 100-tu. „ Znate, nič mi ne fali same da je zdravlje male bolje, za se kaj mi treba pobrinu se sin i sneha“, a i supruga Fanika je tu jer Josip je jedini koji ima živu partnericu; već su zajedno 62 godine. Rado se prisjeća kak se to prije išlo do djevojke: „Znate, moral sem biciklin skriti f sušu da njeni ne vide, a onda bi probal skoristiti priliku gda smo skup išli po njega, a ne kak danas gda mladi ljubuju prek interneta. Čez tjeden sme pune delali na gruntu, a k puce se išle same f nedelju, a zdaj mladi sedneju f auto i vidiju se sak čas pa se onda brze zadovoljiju jen dugoga. Denes je se to drugač. Prije se pune grunta delale i se to ručne, a sad je mehanizacija i još ljudi nečeju delati. Pomalu delati, spiti si kupicu vina i ne pušiti recept je za dugi život“, ukratko je iznio Josip kojemu su članovi delegacije, kao i svima ostalima, zaželjeli dobro zdravlje te im obećali doći dogodine.